Trenutno se nalazite na strani: Moj grad Dešavanja Pozorišne predstave Poslednji dani Fride Kalo, Pozorište za decu – večernja scena
 
 

Poslednji dani Fride Kalo, Pozorište za decu – večernja scena

frida-kalo-xTeško je posle filma „Frida“ Džulije Tejmor ostati ravnodušan, prema ličnoj, ženskoj, ljubavnoj priči, a posebno prema patnji žene i slikarke Fride Kalo. Uzgred, to je jedan od najboljih i, po meni, najživopisnijih igranih filmova koje sam gledala o životu nekog slikara, pardon slikara i slikarke, iako me ni Formanov „Goja’s ghosts “ sa Havijer Bardemom nije ostavio ravnodušnom, ni „Surviving Picasso“ sa Antoni Hopkinsom, a s obzirom na moju slabost i na Malkoviča i na Gustava Klimta ko zna da li bi došla do ovog istog zaključka da sam pogledala i taj film o Klimtu. (Ako ga neko ima, slobodna sam da zamolim da mi ga posudi…)

U svakom slučaju oni koji su gledali predstavu Intimni avtoportret Fride Kahlo, autora Slavenka Milovanovića Pregelja i Ivane Vujić, u režiji Ivane Vujić, Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora 2008. godine na JOAKIMINTERFESTU, ispričali su mi da sam propustila izuzetnu predstavu, koju je tada publika proglasila najboljom, a žiri joj je dodelio nagradu za vizuelnost, kao i specijalnu nagradu njenoj rediteljki Ivani Vujić.

E sad ponovo u Kragujevac dolazi predstava o Fridi Kalo (7. oktobar, Pozorište za decu, 20 sati- večernja scena) , i ovog puta u režiji Ivane Vujić, ali po tekstu izuzetne književnice Sanje Domazet, i u izvođenju pozorišta „Madlenianum“. Imala sam kartu, čini mi se pre pet-šest godina za ovu predstavu u okviru BITEF-ovog programa „Show case“, ali sam morala da je prepustim bratu, jer nisam imala nijedan autobus koji se tako kasno vraćao iz Zemuna u Kragujevac. Hvala Bogu sad mi je došla na noge. Pre nego što Vam prenesem deo kritika o predstavi samo da skrenem pažnju na to da je scenografiju za predstavu napravio takođe slikar Kosta Bunuševac, a o čemu se radi piše u ostatku teksta.

Evo te kritike predstave, koju Vam obavezno savetujem da pogledate.

Predstava Sanje Domazet Frida Kalo napisana za Operu i teatar MADLENIANUM, nije uobičajena biografska dramatizacija, već je to neobičan, ženski tekst koji prati poslednje dane u životu velike slikarke. Drama se pre svega može okarakterisati kao lirska i intimna, bez obzira na to što autorka osvetljava i prekost, i eruptivnu narav Fride Kalo. Vidno naelektrisana, umetnički podsticajna, ova predstava poslužila je kao idealni predložak za jednu autorsku, ekstravagantnu i visoko estetizovanu predstavu koju potpisuje Ivana Vujić. U autorskom timu ove predstave pronalaze se naši najveći glumci, najintrigantniji umetnici koji su osmislili scenu, kao i kostimi koji su stigli iz samog Meksika, čime se pojačava autentičnost predstave. Prema ideji Koste Bunuševca, na sceni se nalazi mobilni krevet Fride Kalo, koji ima lice i naličje, i na kojem prikovana leži stara Frida Kalo (Dobrila Stojnić). Uz nju se pojavljuje i mlada Frida Kalo (Vanja Milačić), kao i Dijego Rivera (Slobodan Beštić) koji asocira na razne faze Fridinog života.

Treba napomenuti da se predstavom Frida Kalo u MADLENIANUMU otvarila nova scena: Bel Etage i da ova predstava predstavlja uvod u seriju drama o slikarima. Frida Kalo četvrta je dramska predstava MADLENIANUMA. Posle predstava: Tesla, Miloša Crnjanskog i u režiji Nikite Milivojevića (povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle), Ledeni Svitac Vladana Radomana i Don Kihot (povodom 400 godina od prvog španskog izdanja), predstavom Frida Kalo MADLENIANUM se još jednom okreće savremenom dramskom tekstu. U realizaciji ove predstave značajnu pomoć pružila je Ambasada Meksika u Beograda i nj. e. Eduardo Hector Moguel Flores, kao i Univerzitet umetnosti i rektor gospodin Čedomir Vasić.

Sanja Domazet, rođena je u Smederevu, završila je Pravni fakultet u Beogradu. Poznati je dramski pisac (Punjene tikvice, Krila od olova), ali se bavi i književnom i pozorišnom kritikom u dnevnom listu Danas. Osim predstave Frida Kalo, Sanja Domazet dovršila je i predstavu Koko o najpoznatijoj kreatorki 20. veka, ali i roman Ko plače, koji se našao u najužem izboru za NIN-ov roman godine. Sanja Domazet pre svega je lirski autor u čijem delu se pretapaju sudbine ljudi, sa njihovim razmišljanjima i preokupacijama. Tanka linija dva sveta: onog unutarnjeg koji traži stalnu satisfakciju i onog spoljašnjeg koji takvo zadovoljenje ometa, mesto je trvenja, borbi, uspeha i propasti junaka Sanje Domazet.

Ivana Vujić, rediteljka i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, jedna je od najkontraverznijih i najuspešnijih pozorišnih reditelja savremenog srpskog teatra. Uvek na ivici ekstravagancije, u stalnom tgraganju za modernošću i u osluškivanju svetskih kretanja, ova rediteljka je na beogradskim scenama već postala sinonim za teatarsku modernost, nov i nekonvencionalni dramski izraz. Ivana Vujić osnivač je i direktor BETON HALA TEATRA, postavila je na scenu preko 60 predstava autora: Šekspira, Vebstera, Sartra, Ženea, Beketa, Joneska, Brehta, Euripida, Vajlda, Šimelfeniga, Koltesa. Režirala u Sloveniji, Nemačkoj i Italiji.

Izvor: Lice

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži