Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Istini u lice KOLUMNA: Odbacivanje mladih je uništilo Srbiju
 
 

KOLUMNA: Odbacivanje mladih je uništilo Srbiju

Razmišljam ovih dana koji je glavni problem naše države, ali i nas samih, kao jednog naroda. Zašto su zapadne zemlje uspešnije i ekonomski jače od naše zemlje? Osim korupcije, lopovluka, nepoštovanja zakona, glavni problem je odbacivanje mladih. Čini se da to nije gorući problem, ali ako se ovaj trend nastavi, Srbija će opravdano nestati sa mape. Zašto opravdano? Ukoliko neko u bašti ima korov, koga nikako da se reši, a za to vreme ne obrađuje i zaliva mladu i zelenu biljku, već je pušta da se pretvori u korov, da li se taj neko ponaša odgovorno? Da li vodi računa o svojoj bašti?

people go.jpg - 4.01 Kb

Ne mislim samo na političare. Ovaj problem, zapravo ima najmanje veze sa politikom. Mladi ljudi se posmatraju kao besplatna radna snaga, kao stoka koja može da povuče veliki teret. Igra se na kartu njihovih nadanja i snova. Obećaj mladom čoveku kule i gradove i radiće šta god poželiš, jer će ga nada voditi. Donosiće ti velike sume novca, a za uzvrat ti neće tražiti ništa. Mladim autorima niko ne pomaže da se afirmišu.

Da bi anonimni i neafirmisani pisac izdao knjigu, mora zamoliti roditelje, prijatelje ili rodbinu da finansiraju troškove štampanja, jer izdavačka kuća to svakako neće. U devedeset posto slučajeva mu neće ni pružiti priliku, jer nije afirmisan. Začarani krug bede. Pored ogromnog broja kvalitetnih pevača, menadžeri angažuju prostitutke koje ne bi mogle ni da nariču na sahranama, jer kada im je Bog delio silikone, sluh i glas nije sigurno. Diplomirani pravnici stažiraju u advokatskoj kancelariji, najčešće bez novčane nadoknade. Idu na saslušanja, pišu tužbe, proučavaju dokumente, ali za to ih niko ne plaća. Možda je lakše zaposliti se kao prosta radna snaga i raditi u kafiću, magacinu, fabrici ili butiku. To su sve pošteni poslovi i ne treba ih se stideti.

Ipak, kada radite u fabrici osam do deset sati teške fizičke poslove i okruženi ste radnicima koji su u istoj situaciji kao i vi, kolika je verovatnoća da ćete naći posao kao diplomirani ekonomista, pravnik, lekar, psihijatar, apotekar, nakon što se vratite kući i krenete da masirate otekle ruke? Da li se krećete u krugovima u kojima je moguće da vas neko zapazi? Svaki privatnik smatra da on čini uslugu mladom čoveku što mu dozvoljava da mu donosi novac bez ikakve nadoknade.

Znam da je radno iskustvo najvažnije i da se stiče upravo radom, ali to ne mora nužno biti volonterski. Čak i ako su u prilici da plate novog radnika, poslodavci će taj novac zadržati za sebe. Ili će vrednom mravu dati poneku mrvicu, čisto da ima za piće. Ko u međuvremenu plaća hranu tom mravu? Ko mu plaća račun za mobilni telefon, gaće, čarape, prevoz, daje novac za kafu, za užinu? Svi znamo ko... Šta ako mrav nema roditelje, ili su teško bolesni? U toj situaciji, može komotno da se pridruži tim istim roditeljima.

Uopšte me ne iznenađuje porast prostitucije i sponzorstva, kako sa ženske, tako i sa muške strane. O odlivu mozgova da ne govorim.

U poslu, ali i u državi Srbiji važi pravilo kao u vezama – ''Ako neko ne ume da ceni to što ima, znaće kada to nešto izgubi. Međutim, tada će biti kasno, jer će neko drugi to prepoznati i ceniti.''