Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Produženi sa Miškom Ipak se okreće
 
 

Ipak se okreće

„Sa diplomom Prirodno matematičkog fakulteta radim u butiku više od osam sati dnevno i svakog drugog vikenda imam slobodan dan, a u toku godine dve nedelje odmora. I to za platu koja ne premašuje 25.000 dinara. Odmah bih se menjao za stalan posao u školi, maštam o prosečnoj plati od 38.000 dinara, neradnom zimskom, letnjem, uskršnjem, prvomajskom... svim plaćenim raspustima i slobodnim vikendima i praznicima.“, priča tridesetogodišnji profesor matematike D.M., zvanično nezaposlen.

U prodavnici obuće i kožne galanterije, u ulozi trgovca, cipele, čizme i torbe na sniženju nudi profesorka istorije V.I.(32). Radi dvokratno od ponedeljka do petka, i jednu smenu svake subote za oko 17.000 dinara mesečno. Ne krije da bi radije stajala za katedrom, nego pred „akcijskom robom“ i mušterijama u radnji. Umesto da đake upoznaje sa odlukama Berlinskog kongresa i posledicama Majskog prevrata, ona kupce, takođe žrtve tranzicije, upoznaje sa rasporedom kabina za presvlačenje. Ko zna, ima tu nečeg sličnog. Možda! Srbi su vazdan voleli da se presvlače. Bilo u prevratima, atentatima, demonstracijama, revolucijama... Ili u buticima. Kod Kineza. Za 750 dinara. Novu dlaku smo kupili, bar na poček. Ali nova ćud još nije na vikend akciji u nekom hipermarketu...

Ostaće upamćeno, a ko zna možda će se i naši pra pra unuci baviti istim biznisom, da učiteljica pravi preukusne pljeskavice, fizičari prodaju tange svih dezena, a istoričari nude prepovoljne „last minute“ turističke aranžmane u Šarm El Šeiku. Pa čak i ako revolucija u Egiptu potraje do sledećeg Leta Gospodnjeg. Neko će nas nekada posavetovati gde bi bilo najbolje da denemo sve diplomirane, sve mastere, sve doktore. Izgleda da smo kao nacija prekvalifikovani, a sa druge strane funkcionalno nepismeni. Sve više mojih poznanika upisuje postdiplomske studije u nadi da će im viši stepen obrazovanja doneti veću platu, veći koeficijent i bolje radno mesto. Svi su zagrejali stolice i odrešili kese (da ne pričamo o tome koliko su skupe školarine!) Ali, kako stvari stoje, mrka kapa od zaposlenja! Sve mi se čini da će doktor nuklearne fizike praviti ukusnije pljeskavice od neke „bedne“ učiteljice, sa „samo“ sedmim stepenom obrazovanja.

I tako, avaj, dolazimo do hamletovskog pitanja: Imaju li prosvetni radnici pravo da štrajkuju!? „Kako ih nije sramota! Moja porodica nema leba da jede, a njima je malo 40.000!“ Ovo su samo dve rečenice iz usta mnogih napaćenih koji se ovih dana svađaju sa televizorom i Dnevnikom. Da zanemarimo sve kolektivne ugovore, sve jubilarne nagrade, sve rupe u budžetu, rebalanse, misije MMF-a – prosvetni radnik, koji avaj ima tu čast da ga je država metnula u svoje budžetsko krilo, nije kriv što malopre pomenuta porodica „nema leba da jede“! Nije kriv! Možda su krive sve portparolke, šefice, sekretarke, „pi arovke“ svih ministara i predsednika raznobojnih sindikata. Šta će predsdeniku sindikata šofer, sekretarica, kabinet sa sve novom garniturom, koja kod Radovana Trećeg, da prostite, prdne. Ubeđen sam da tetkica koja u najstarijom srpskoj gimnaziji radi za 16.500 i ne zna šta je to portparol. Ali, to i nije njen zadatak. I ona je prosvetni radnik. Ćuti i čeka!

Postavlja se još jedno hamletovsko pitanje: Ministar prosvete – biti ili ne biti!? Da li su se naši prosvetari, đaci, studenti, sve naše tetkice i čičice, drvljem i kamenjem bacali na Savu, Dositeja, Vuka...! Zašto je ministar prosvete skoro uvek neko ko, u najmanju ruku, deluje „neprosvećeno“. Možda i ne zaslužujemo nekog sa Savinom oreolom i Dositejevim plaštom. Ali dajte nam bar kačket ili neku krparu za preko leđa. Kad samo pogledam sve te „stause na volu fejsa“ koje kreiraju naši školarci, verovatno nedovoljno obuzdani od svojih prosvetnih autoriteta, zaključim da nam je i kačket od Kineza premija.

Srbija je zemlja paradoksa, ironije i svih živih stilskih figura. I tako, da ironija bude veća, naš ministar prosvete nosi Dositejevo prezime. Ko zna, možda se prvi srpski popečitelj, kada i samo letimično baci pogled na ovo što se zemlja Srbija zove, tamo gore okreće i prevrće. I da se vratimo na početak sveta, na sva geografska i istorijska, naučna otkrića. Nebitni su svi protokoli, svi kvartali, sve povišice usklađene sa inflacijom. Bitno je da se „IPAK OKREĆE“. Pa makar i Dositej, tamo gore...

Komentari  

 
-1 #2 JoZ 15-02-2011 18:47
I na sve to dodaj osiguranje i staz. Jadni profesori. Zivot im je uzasno mucenje. Najlakse je zaliti se posmatrajuci one iznad, a ne tesiti se pomazuci onima ispod.
Citiraj | Prijavi administratoru
 
 
+3 #1 Srki 14-02-2011 18:28
Odlično Miško, samo ovako nastavi...

Jedva čekam nastavak :lol:
Citiraj | Prijavi administratoru
 

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži