Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Žena iza ogledala Veridba i brak kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka
 
 

Veridba i brak kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka

moderna_bajkaPre izvesnog vremena imala sam priliku da pročitam prvi naučni rad koji se bavi « Seksualnošću i društvom kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka » američke slavistikinje Iv Levin, napisan 1989. godine. Jedno od pogavlja koje je privuklo moju pažnju nosi naziv « Veridba i venčanje ». Nadam se da ćete uživati koliko i ja dok budete čitali naredne redove koji su vezani upravo za tu knjigu.

 

U periodu od X do XVIII veka crkvena svadbena služba se sastojala iz dva dela: veridbe i venčanja. Kanonsko pravo nije dozvoljavalo da veridba bude izostavljena, ali je zato dopuštalo da se veridba i venčanje obave istog dana. Jednom objavljena veridba u crkvi nije se mogla lako raskinuti. Dozvolu za tako nešto mogli su samo da daju episkop, mitropolit ili patrijarh. Da je veridba predstavljala važan čin svedoče i podaci da su Srbi pod vlašću Stefana Dušana veoma često beležili propise o veridbama.

Kako Levin navodi u svojoj knjizi vizantijski propisi su zabranjivali veridbu dece ispod sedam godina. Veridba je mogla biti raskinuta samo ukoliko bi se uvidelo da deca nisu odgovarajući bračni partneri. Međutim mlada nije mogla da raskine veridbu ako bi njen budući muž imao ljubavnicu, ali se veridba mogla prekinuti ako bi neka strana doživela konfiskaciju imovine ili ako bi otpala od pravoslavlja.

Svakako mi je bila zanimljiva i činjenica da su među dvorskim plemstvom XVI i XVII veka postojali svetovni ugovori o veridbama koji su se uglavnom ticali imovine i koji su obavezivali prosioce da održe reč. Dakle, predbračni ugovori koji danas postoje postojali su i ranije.

Neki elementi ceremonije veridbe i venčanja zadržani su i dan danas: blagoslov za zdravlje mladenaca, želja da se rađaju deca, molitva Bogu da im podari dug život, krune koje se stavljaju na glave mladenaca tokom samog venčanja. Kako kaže autorka knjige na 131. strani « savremeno pravoslavno učenje predstavlja krune kao simbole počasti, opisujući mladoženju i nevestu kao kralja i kraljicu. Drugo, religiozno objašnjenje označava njihov položaj kao članova kraljevske porodice Carstva nebeskog. (...) Prema sv. Jovanu Zlatoustom, venčane krune su simbolizovale pobedu nad telom. Prema jednom tekstu, krune su označavale mučeništvo: brak je bio označen kao dobrovoljno žrtvovanje samoga sebe radi veće slave Božije.» Ali Iv Levin kasnije dodaje da venčane krune predstavljaju i hristijanizovanu verziju paganskih cvetnih venaca.

Postojali su i propisi koji su zabranjivali sklapanje braka dečacima koji su mlađi od petnaest godina i devojčicama koje su mlađe od dvanaest godina. Posetioci koji su odlazili u Rusiju zapisali su da su se devojčice obično udavale do dvanaeste ili trinaeste godine, a dečaci su se ženili do šesnaeste ili osamnaeste godine. Iako je brak bio zabranjivan ispod navedene starosne dobi, veridba se sklapala i ranije kao šo ste mogli da pročitate. Deca su se venčavala u tim godinama jer su tada još uvek poslušna, a devojke koje su se udavale pre perioda puberteta izbegavale su rizik da ostanu u drugom stanju pre braka. Jako bitan razlog za « rani brak », ako mogu tako da ga nazovem, bio je i taj što je mladoženja mogao da dobije naslednika pre nego što ode u rat.

Za vreme vladavine pod Turcima pravoslavni Sloveni su sklapali s vremena na vreme ugovore između svojih kćerki i Muslimana. Žena je mužu pružala seksualne odnose i možda naslednika koji je bio odgajan kao Musliman. Čovek je ženi obezbeđivao izdržavanje sve dok traje ugovor, ali i skupe poklone koji su joj garantovali da je finansijski obezbeđena ako raskine ugovor.

U poglavlju o braku raspravlja se još o sledećim temama – kada je bilo dozvoljeno ponovno sklapanje braka, o razvodu, kršenju kanona o braku, bračnom odnosu. Srpski kralj Milutin predstavlja najbolji primer kršenja zakona o braku. Pravoslavni kanon prihvata mogućnost da se sklope četiri braka, a kada je u pitanju kralj Milutin poznato je da se pet puta venčavao: u prvom braku bio je sa ženom koja je pripadala srpskoj vlasteli, 1273. godine oženio je kćer tesalijskog sevastokratora Jovana, a deset godina kasnije oženio se ugarskom princezom Jelisavetom. Međutim taj brak je bio sporan jer njegovi prethodni brakovi nisu bili okončani na način koji kanon opravdava, Jelisaveta je bila rimokatolkinja i svastika Dragutina što je predstavljalo incest po pravoslavnom zakonu. 1284. godine Milutin stupa u četvrti brak sa Anom, kćerkom bugarskog cara Đorđa Terterija. Taj brak je trajao petnaest godina, a onda je Milutin privoleo Andronika II da mu da za ženu svoju petogodišnju kćer Simonidu. Pošto je Carigradski patrijarh odbio da sklopi taj brak morali su da privole ohridskog arhiepiskopa da ih venča. Dakle, možemo da se složimo sa autorkom kada kaže da su bračni odnosi bili u drugom planu u odnosu na porodične interese jer su se to nije odnosilo samo na obične građane, već i pripadnike aristokratije, jednom rečju na sve one koji su bili pravoslavni Sloveni.

Pripremila
Mirjana Vujević
Izvor:Levin, Iv. Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena od X do XVIII veka. Loznica: Karpos, 2006. str 112-183.

Komentari  

 
0 #2 Mila 08-11-2015 10:47
SUPEEEER STEEEEE!!!!!!!! !!!!!!!!!!!! :D
Citiraj | Prijavi administratoru
 
 
0 #1 Mila 08-11-2015 10:46
:lol: ;-) 8) :roll: :-) :D
Citiraj | Prijavi administratoru
 

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži