Bilo da vežbate kako biste smršali ili da biste stekli bolju kondiciju, vežbanje vas menja.
Iako svi znamo da je fizička aktivnost od ključne važnosti za dug, zdrav i produktivan život, često ne razumemo šta se tačno događa dok vežbamo.
Predastavljamo vam “sliku” vašeg organizma tokom fizičke aktivnosti.
Mišići
Telo traži glukozu, šećer koji se u telu taloži iz hrane koju unesemo u obliku glikogena, jer je za pokretanje mišića potrebna energija.
Takođe, koristi adenozin trifosfat, ATP, ali telo ima samo male zalihe ovih energenata. Kada ih potroši, zahteva više kiseonika, kako bi stvorilo još ATP.
Zato srce pumpa više krvi do napetih mišića, jer bi bez kiseonika počela da se formira mlečna kiselina.
Ona se inače izluči iz tela 30 do 60 minuta posle vežbanja.
U mišićima se stvaraju minijaturni procepi koji im ostavljaju prostor za širenje i jačanje, pa upala mišića samo znači da je promena na vidiku.
Pluća
Vašem telu potrebno je i do 15 puta više kiseonika dok vežbate, jer dišete brže i dublje. Broj udisaja i izdisaja se povećava sve dok mišići koji okružuju pluća imaju snage.
Maksimalan kapacitet upotrebe kiseonika obeležava se sa VO2 max. Što je broj veći, to je osoba u boljoj kondiciji.
Dijafragma
Kao i bilo koji drugi mišić, dijafragma može da se umori od brzog disanja. Tako duboko disanje i istezanje mogu izazvati neprijatnost tokom vežbanja, ali postepeno zagrevanje pre početka vežbi snage, trebalo bi da predupredi takva stanja.
Srce
Kada vežbate, broj otkucaja se povećava, kako bi telom cirkulisalo više kiseonika (putem krvi). Što više vežbate, to će srce postaje efikasnije u ovom procesu, pa ćete moći da radite duže i intenzivnije.
Vežbanje takođe stimuliše rast novih krvnih sudova, zbog čega se krvni pritisak kod zdravih ljudi snižava.
Stomak i creva
Pošto telo pumpa više krvi u mišiće, drugi sistemi u tom trenutku nisu prioritet. Među njima su i creva.
Zato je veoma važno poštovati pravila o ishrani pre i posle fizičke aktivnosti.
Mozak
Pojačan protok krvi koristi i mozgu. Gotovo trenutno, neuroni počinju aktivnije da komuniciraju, zbog čega ste budniji i okretniji tokom vežbanja, a posle imate i bolju koncentraciju.
Kada redovno vežbate, mozak se navikava na takav krvotok i prilagođava se tako što određene gene “gasi”.
Mnoge od tih promena poboljšavaju funkcionisanje ćelija i štite od bolesti poput Alchajmera, Parkinsona, pa čak i šloga.
Vežbanje pokreće čitav talas neurotransmitera, među kojima je i endorfin.
Mozak otpušta dopamin i glutamat, kao i gama-aminobuternu kiselinu (GABA), prohibitivni neurotransmiter koji vas zapravo usporava, kako biste pravili kontrolisane pokrete.
Zahvaljujući serotoninu, bićete bolje raspoloženi.
Hipokampus
Hipokampus je zadužen za učenje i memoriju i predstavlja jedini deo mozga koji može da pravi nove nervne ćelije.
Vežbanje to podstiče, zahvaljujući kiseoniku. Čak i kada prestanete da vežbate, nove moždane ćelije preživljavaju.
Hipofiza
Ovaj kontrolni centar u mozgu pokreće nadbubrežne žlezde da luče adrenalin, hormon potreban za pokret. Takođe otpušta i hormone rasta.
Dok telo traži gorivo za sagorevanje, posle trošenja zaliha glukoze, okreće se mišićima ili masnoćama.
Hormon rasta ponaša se kao zaštitnik mišića, “ukazujući” telu da sagoreva masnoće iz sala.
Bubrezi
Način na koji bubrezi filtriraju krv menja se u zavisnosti od nivoa napora. Posle intenzivne vežbe, bubrezi dozvoljavaju većim količinama proteina da se nađu u urinu. Takođe, pokreću bolju reapsorpciju vode, što za rezultat ima manje urina.
Zato bi trebalo da pijete što je moguće više tečnosti.
Nadbubrežne žlezde
Broj takozvanih hormona stresa zapravo je ključan za vežbanje. Na primer, kortizol pomaže telu da pokrene zalihe energije i koristi ih kao gorivo.
Adrenalin pomaže srcu da brže kuca, kako bi krv mogla da stigne do svih delova tela.
Koža
Telo, kao i motor, proizvodi toplotu i mora da se rashladi. Krvni sudovi se tokom vežbaja šire, što povećava dotok krvi u kožu. Toplota se zatim rasipa kroz kožu i u vazduh.
Znojne žlezde
Na signal hipotalamusa, jedna od dve vrste znojnih žlezda, ekrina, stupa u akciju.
Ove žlezde proizvode znoj bez mirisa, mešavinu vode, soli i malih količina drugih elektrolita direktno u površinu kože. Kako znoj isparava, telo se hladi.
Apokrine žlezde
Druga vrsta znojnih žlezda nalazi se uglavnom u delovima tela obraslim dlakom, poput skalpa, pazuha i u preponama.
One proizvode “masniji” znoj, koji je obično i reakcija na emotivni stres i može imati neprijatan miris kada bakterije na koži počinju da ga razlažu.
Lice
Kapilari u blizini površine kože se šire, pa koža otpušta toplotu. Za neke vežbače to znači da imaju crvenilo tokom i posle treninga.
Zglobovi
Vežbanje stvara dodatni pritisak na zglobove, nekada pet do šest puta veći od telesne težine.
Članci, kolena, kukovi, laktovi i ramena imaju sasvim različite funkcije, ali funkcionišu na sličan način. Svaki od njih obložen je hrskavicom koja za ulogu ima “amortizovanje” udara, kao i meko tkivo i zglobno mazivo za glatke i lake pokrete.
Ligamenti i tetive pružaju stabilnost.
Tokom vremena, udarci oko zglobova mogu da dovedu do trošenja i degeneracije zglobova, što se često dešava kod osoba sa osteoartritisom.
Izvor:B92
