Vidovdan se u Srbiji obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine, koja je označilo skori kraj srednjevekovne srpske države i pad pod tursku vlast. Patrijah srpski Irinej služiće na liturgiju u manastiru Gračanica na Kosovu, a potom i parastos kosovskim junacima na Gazimestanu. Nakon liturgije u porti manastira Gračanice majkama koje su rodile petoro ili više dece Eparhija raško-prizrenska će uručiti zlatni orden "Majke devet Jugovića", a majkama sa četvoro dece biće uručen srebrni odren "Majke devet Jugovića".
Komemorativna ceremonija povodom obeležavanja 623. godišnjice boja na Kosovu, biće održana u Kruševcu, a državnu ceremoniju kod Spomenika kosovskim junacima, predvodiće državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Negovan Stanković.
Iz Kosovske Mitrovice očekuje se da ujutro prema centralnom Kosovu krene desetak autobusa i putničkih automobila u pratnji kosovske policije.
Zamenik regionalnog direktora kosovske policije Ergin Medić izjavio je da će kosovska policija obezbediti pratnju za građane koji iz Kosovske Mitrovice koji budu želeli da organizovano posete Gračanicu i Gazimestan.
Povodom Vidovadana u crkvi Svetog Marka u Beogradu biće tradicionalno održan parastos za sve postradale Srbe na Kosovu i Metohiji, nakon čega će na spomen obeležju u Tašmajdanskom parku biti položeni venci.
Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku na osnovu odredaba Zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji, a predstavlja i prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500 godina od kosovskog boja. Kao nacionalni praznik je opstao do kraja Drugog svetskog rata.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu kosovske bitke.
Tekst preuzet sa sajta www.rts.rs
