Do 2050.god. oko 9,3 milijarde ljudi će deliti našu planetu. Već danas se svet suočava sa izazovima nedostatka hrane, vode i energije, zajedno sa klimatskim promenama, širenjem pustinja i smanjivanjem površina pod šumama. Ni jedan od tih izazova nije bez rešenja. Najveći izazovi našeg vremena su usko povezani i više ne možemo priuštiti davanje odgovora na postojeće izazove stvaranjem novih izazova na koje tek treba dati odgovor. Podsetimo se reči Alberta Ajnštajna: "Mi ne možemo rešiti probleme koristeći isti način razmišljanja koji smo koristili kada smo ih stvorili." Proizvodnja ključnih resursa, kao što su čista voda, čista energija i održiva proizvodnja hrane predstavljaju neke od najvećih izazova našeg vremena.
Slika na kojoj se postavlja pitanje: Da li ćemo raditi za hranu?
Ne samo za hranu nego i pijaću vodu, uopšte za život? Današnje vreme postavlja nove izazove i standarde. Društvo naizgled postaje bogatije i kada bi se podelilo ukupno bogastvo u novcu svaki stanovnik planete bi dobijao više od 700 dolara. Da ne govorimo o tome kako većina stanovnika poseduje mobilne telefone, skupocen nakit, računare, automobile...Postavljamo pitanje, da li nam je to potrebno za opstanak? Samo zdrav, uhranjen i napojen čovek može uživati u svim ostalim stvarima u životu. Zato će strateško oružje budućnosti biti: Hrana, voda, energija i čist vazduh.
Projekat Sahara forest (SFP) je ekološko rešenje za kreiranje “zelenih” poslova putem re-vegetacije, rentabilne proizvodnje hrane, čiste vode, čiste električne energije i biomase u pustinjskim područjima. SFP je dizajniran da koristi resurs koji imamo u dovoljnim količinama da bi proizveli ono šta nam je potrebno. Koristeći pustinju, more i CO2 proizvodi se hrana, voda i čista energija. To se postiže kombinovanjem već postojećih i dokazanih ekoloških tehnologija, uključujući morskom vodom hlađene staklenike, koncentrisanom solarnom energijom i tehnologijom za obnovu pustinjske vegetacije korišćenjem morske infrastrukture. U sinergiji koja proizlazi iz integrisanja ovih tehnologija poboljšavaju se performanse i ekonomičnost celokupnog sistema u odnosu na pojedinačne komponente sistema. Projekat je jedinstvena kombinacija postojećih low-tech rešenja za zaštitu okoline na osnovu testiranih načela koja se kombinuju i stvaraju vrlo poželjnu sinergiju. Jedan SFP-objekt sa 50 MW koncentrisane solarne energije i 50 hektara staklenika, godišnje će proizvesti 34.000 tona povrća, zapošljavati više od 800 ljudi, proizvesti 155 GWh električne energije i “zapleniti” više od 8.250 tona CO2. Trenutno postoje dva pilot postrojenja u Kataru i Jordanu i postoji veliko interesovanje okolnih država čija se teritorija prostire duž Saharske pustinje za ovaj projekat.
Prema predviđanju eminentnih svetskih stručnjaka, u bliskoj budućnosti hrana i voda će biti najtraženiji resurs, traženiji od nafte i gasa. Uzevši u obzir da Srbija nema ni more a ni pustinju, a ima 5,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i 1,3 miliona ljudi koji su direktno ili indirektno uključeni u poljoprivrednu proizvodnju i ogroman hidro potencijal, projekti ovog tipa u opšte nisu interesantni za naše podneblje. Ali, interesantno je da pored ogromnog hidropotencijala i kapaciteta postojećih kanala za navodnjavanje za 180.000 hektara, u Srbiji se navodnjava samo 30.000 hektara zemljišta , odnosno manje od 1%. Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa inostranstvom u periodu januar-avgust 2012. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.809,8 miliona USD, što predstavlja rast od 5%u odnosu na rezultate iz perioda januar-avgust 2011. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 25 %. Evidentno je da Srbija ima ogroman neiskorišten potencijal za proizvodnju hrane, strategija razvoja poljoprivrede je od nacionalnog značaja i ona može biti motor razvoja koji će pokrenuti Srpsku industriju.
Izvor: mBlog @ mconcept.biz , BiznisTv
