Kragujevački adolescenti počinju sa konzumiranjem alkohola u trinaestoj, a u petnaestoj se već opijaju. Šta treba deco, sok ili čaj? Ma, kakav čaj! Ćale, daj dva piva! Pivo kod mene ne možete da dobijete, treba posle u školi da vas pitaju gde ste pili, a vi da kažete. Ajde, izađite napolje! Tako je jedan kragujevački konobar, u deset sati ujutru, ispratio iz kafane dvojicu razočaranih tinejdžera koji su svratili u kafanu da se „zagreju” pre škole. Dečaci nisu imali više od 15 godina.
Ovakvo ponašanje mladih, nažalost, nije usamljen slučaj, o čemu svedoči i nedavno anketno istraživanje ovdašnjeg Institita za javno zdravlje, koje je pokazalo da trećina kragujevačkih adolescenata svoje prvo pivo popije već u trinaestoj godini, dok konzumiranje alkohola postaje navika u petnaestoj.
– Tinejdžeri danas piju bez straha da će biti sankcionisani. Ta promena u ponašanju osnovni je pokazatelj velike kulturološke razlike između ovog i vremena od pre trideset ili četrdeset godina, kada je bilo sramota pojaviti se pijan na ulici. Mladi piće danas mogu da nabave na svakom ćošku, a retki su slučajevi kada ugostitelj odbije da ih usluži, iako je točenje alkohola mlađima od 18 godina zakonom zabranjeno – kaže za „Politiku” specijalista socijalne medicine Vesna Andrejević, koja je učestvovala u pomenutom istraživanju.
I dok mladići ne mogu da odole pivu, devojke, pokazala je sprovedena anketa, više preferiraju vino. One, doduše, sa konzumiranjem alkohola počinju nešto kasnije od svojih vršnjaka.
– Gotovo da nema razlike između mladića i devojaka. Piju zajedno, a omiljena mesta su parkovi, trgovi, školska dvorišta i, naravno, žurke na kojima svi, bez razlike na pol, žele da budu „najbolji” i „najjači” – objašnjava naša sagovornica, navodeći da je u odgovorima na pitanje zašto piju, najčešće navedeno da to čine „iz dosade”, „opuštanja” i „bolje zabave”.
Nekontrolisano konzumiranje alkohola opšte je poznata stvar, dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema, pogotovo ako se sa opijanjem počne u adolescentskom periodu.
– Alkohol remeti život u svakom smislu. Alkoholičar vremenom gubi i samopoštovanje i osećaj za poštovanje drugih, čak i kad je porodica u pitanju, a zdravstveni problemi se nadovezuju. Alkohol remeti funkcije mozga, srca, nerava, želuca, jetre, a svakodnevno opijanje često dovodi i do smrtnog ishoda – upozorava u izjavi za naš list neuropsihijatar Dušan Petrović, naglašavajući da organizam alkoholičara nije u stanju da prihvati preko potrebnu hranu.
Alkoholizam je uvek praćen ozbiljnim duševnim poremećajima, kao što su bezrazložan strah, psihoza i halucinacije, a mladi sa ovakvim problemima često završe na Urgentnom centru, budući da u Kragujevcu, pri Domu zdravlja i službi hitne pomoći ne postoji posebno odeljenje za trežnjenje.
– Mlađe odvozimo u Urgentni centar, stariji idu na Kliniku za neuropsihijatriju, a na oba mesta se vrši detoksikacija infuzionim rastvorima – kaže za „Politiku” direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć doktor Slobodan Kitanović, navodeći da je od početka godine do 10. avgusta ova služba imala 27 intervencija kod osoba mlađih od 18 godina (20 dečaka i sedam devojčica), kojima je bilo potrebno trežnjenje.
Osim što je ukorenjena u našoj tradiciji, „ljubav” prema alkoholu često je deo „porodične priče”, upozorava doktorka Andrejević, naglašavajući da je kod svih bolesti zavisnosti važno preventivno delovati. Prema njenim rečima, mlade od alkohola najčešće odvraćaju priče bivših alkoholičara, koji su se zbog opijanja našli na rubu socijalne i materijalne egzistencije. Ovo poslednje, kaže ona, treba da znaju i roditelji.
Porodična tradicija
Devet od deset adolescenata je bar jednom u životu popilo jedno ili više alkoholnih pića. Devojke su zastupljene u nešto većem procentu (92,3) od mladića (90,7). Najveći broj mladih (65,6 odsto) konzumira alkohol iz zadovoljstva, dok iz dosade to čini svaka deseta osoba (9,4). Više od polovine mladih (53,9 odsto) navelo je da im neko u porodici pije. Ovo su samo neki od rezultata ankete u kojoj su učestvovali učenici pet kragujevačkih srednjih škola.
Izvor: Politika
