Istoričar Boriša Radovanović priprema zanimljivu knjigu o razvoju srpskog parlamentarizma i podseća na inicijativu Društva istoričara Šumadije da se u Kragujevcu formira Parlamentarni arhiv Srbije. Koliko poznajemo nacionalnu istoriju, koliko Kragujevčani znaju o istoriji svog grada? Nedovoljno – verovatno bi to bio najprecizniji odgovor. Razloga ima mnogo, ali koliko se nudi onima koje to interesuje, koji bi da prodube svoja znanja?
Staro skupštinsko zdanje u Kragujevcu iz 1859. godine, podignuto po nalogu kneza Miloša Obrenovića, već godinama je zatvoreno za javnost, a upravo na tom mestu je začeta istorija srpskog parlamentarizma.
Sve su to razlozi koji su istoričara Borišu Radovanovića, arhivskog savetnika u Istorijskom arhivu Šumadije, naterali da se pozabavi ovom kako kaže nedovoljno istraženom oblasti, pogotovo kada je u pitanju mesto Kragujevca u parlamentarnom životu Srbije.
– Istorija Kragujevca nije dovoljno istražena i na pravi način valorizovana, a reč je o kolevci srpskog parlamentarizma. Tokom 19. veka u ovom gradu su održane 43 „male” i „velike” skupštine. Na ovim prvim su donošene odluke o visini poreza, a druge su bile zakonodavne i ustavotvorne. Među njima su i one najznačajnije iz tog vremena, a dovoljno je pomenuti samo Sretenjsku skupštinu iz 1835. kada je donet prvi ustav moderne Srbije – kaže Radovanović.
Istraživanja, koja je započeo pre tridesetak godina polako privodi kraju, a onda sledi objavljivanje knjige, za sada još pod radnim naslovom „Istorija srpskog parlamentarizma u 19. veku”.
– Sve je počelo osamdeset i neke godine prošlog veka kada je iz gradskog komiteta stigao nalog da se poruši staro skupštinsko zdanje. Valjda su tu hteli da podignu neke fabričke hale, ne sećam se tačno. Članovi tadašnjeg SIZ-a za kulturu su se pobunili, a ja sam, videvši da mnogi nisu ni znali čemu je taj objekat služio, počeo da istražujem. U Kragujevcu je dokumenata bilo malo, pa sam uglavnom išao za Beograd, gde je „Kneževa kancelarija”, odnosno fond sa dokumentima iz perioda od 1815. do 1839. godine – priča ovaj istoričar, inače, rodom iz okoline Zrenjanina.
Knjiga obuhvata period od 1813, kada je vožd Karađorđe sazvao prvu ustaničku skupštinu, do 1880, kada je u Kragujevcu održano poslednje zasedanje narodnih predstavnika, koji se potom sele za Beograd. Poslednja kragujevačka skupština bila je vanredna, a na njoj je između ostalih doneta i odluka da se gradi pruga Beograd–Niš. Odjeci turbulentnog Berlinskog kongresa, na kojem je Srbija dobila nezavisnost, bili su još sveži.
– Austrougarska je vršila politički i ekonomski pritisak na Srbiju, i tražila je da joj se omogući nesmetan i brz transport roba kroz našu zemlju. Radikal Nikola Pašić bio je jedan od poslanika koji su glasali protiv predloga da se izgradi pruga – navodi naš sagovornik.
U 19. veku u Kragujevcu je održano nekoliko važnih skupštinskih zasedanja. Osim pomenute Sretenjske skupštine, 1869. godine ovde je donet i Namesnički ustav, a u nastavku te sednice, 1870. i prvi zakon o slobodi štampe – Zakon o pečatnji. Ta skupština je značajna i po donošenju prvog Poslovnika o radu narodnih predstavnika. Inače, sve do 1825. godine, posle Đakove bune, skupštinu čine isključivo Miloševi ljudi.
– Knez Miloš Obrenović je imao jaku opoziciji, a posle bune Miloja Popovića Đaka 1824. on je morao da pristane na smanjenje svog uticaja, pa su se u Skupštini prvi put našli istinski narodni predstavnici, birani na izborima. Miloš je ipak zadržao svu vlast jer su njegovi bukači, koji su pratili zasedanja uvek vikali „tako je” i „to hoćemo”, kad god bi neki predlog išao njemu u korist. Ostali nisu ni pomišljali da se tome suprotstave – kaže Radovanović.
Narodna volja pri izboru poslanika postaje neprikosnovena 1858, kada je u Beogradu održana Svetoandrejska skupština, posle povratka Obrenovića na vlast, a sednica je nastavljena godinu dana kasnije na Malogospojinskoj skupštini opet u Kragujevcu.
Iz parlamentarnog života ovog grada, inače prve prestonice moderne Srbije, važno je pomenuti i Petrovsku skupštinu iz 1848. Na tom zasedanju već se oseća duh liberalizma i građanske inicijative, koje u još uvek zavisnu kneževinu donose učeni Vojvođani i studenti iz evropskih gradova.
Imajući u vidu značaj ove teme, Društvo istoričara Šumadije podnelo je 2010. predlog gradskoj skupštini da se u Kragujevcu osnuje Parlamentarni arhiv Srbije, nalik na one u razvijenim evropskim državama. Radovanović i njegove kolege, koji su sa inicijativom upoznali i bivšu predsednicu Narodne skupštine Slavicu Đukić-Dejanović, još čekaju odgovor. Baš kao što staro skupštinsko zdanje čeka da bude otvoreno.
Izvor: Politika
