Radovi na „Fijatovim” koridorima kroz i oko Kragujevca dramaticno kasne, uprkos cinjenici da su nove saobracajnice važne za srpsku privredu. Od 2004. godine, kada je pocela izgradnja druge kolovozne trake magistralnog pravca ka Batocini i Lapovu, asfaltirano je svega oko 11 kilometara puta koji Kragujevac treba da poveže sa evropskim Koridorom 10.
Radovi su kasnili zbog nedostatka novca, cestih izmena u projektnoj dokumentaciji, ali i neefikasnosti u sprovodenju eksproprijacije zemljišta. Isti problemi javljaju se i danas kada je, posle više odlaganja, konacno nastavljena izgradnja na deonici dugackoj tri kilometra, od raskrsnice u Badnjevcu do petlje u selu Gradac.
Kako je ukupna dužina ovog puta oko 25 kilometara, radovi bi, ako se nastavi dosadašnjim tempom, mogli da budu okoncani tek 2020. Citave dve godine po isteku ugovora kojim je 29. septembra 2008. osnovano zajednicko privredno društvo Vlade Srbije i torinske kompanije - „Fijat automobili Srbija“. Rec je o znacajnom kašnjenju, imajuci u vidu koliko je ova, kao i druge saobracajnice kojima „Fijat“ treba da transportuje delove i opremu, važna ne samo za Kragujevac, vec i za celokupnu srpsku privredu i ekonomiju.
„Pokrenucu diskusiju oko rokova i na republickom i na lokalnom nivou, da vidimo ko je, a ko nije dobro radio “ – izjavio je predsednik Srbije Boris Tadic prilikom nedavnog boravka u Kragujevcu.
„Fijatovi“ koridori kroz i oko Kragujevca nisu samo obaveza države koju je preuzela na sebe sklapajuci sporazum sa italijanskim gigantom, vec i preduslov za realizaciju znacajnih izvoznih poslova koji Srbiji treba da donesu prihod od oko dve milijarde evra. To bi u znacajnoj meri smanjilo naš spoljnotrgovinski deficit, ali je bez novih puteva teško zamisliti plasman automobila i rezervnih delova na strana tržišta, dok bi Kragujevac u bliskoj buducnosti mogao da se suoci sa potpunom blokadom saobracaja.
Naime, ukoliko ce se u trenutku kada FAS dostigne planirani obim proizvodnje od 250. 000 vozila na godišnjem nivou gradom svakog dana kretati 460 šlepera, kako najavljuju lokalni politicari, onda je postojanje koridora od presudne važnosti za normalno funkcionisanje saobracaja. Vremena, medutim, ima sve manje, buduci da „Fijat“ vec ovog leta u Kragujevcu pokrece serijsku proizvodnju svog novog modela „L-cero“.
„Završetak radova na magistralnom pravcu ka Koridoru 10 predviden je za kraj 2012, a sve interne saobracajnice koje spajaju kooperante sa maticnom fabrikom treba da budu završene do kraja marta ove godine“ – izjavio je gradonacelnik Kragujevca Veroljub Stevanovic.
Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izgradnji južne i severne obilaznice, koje su zamišljene s ciljem da se tranzitni saobracaj izmesti iz centra grada. Rok za završetak ovih saobracajnica je kraj 2014, a one, prakticno, nisu odmakle od pocetnih tacaka. A, južna obilaznica, dugacka oko devet kilometara, treba da prode kroz tunel ispod Metinog brda što je, kako se ispostavilo, prevelik zalogaj. Ne samo u gradevinskom smislu, buduci da je cela investicija procenjena na oko 35 miliona evra.
Takode, ne zna se ni nova maršruta kroz Grošnicu, gde se grade cetiri fabrike „Fijatovih“ kooperanata, koje su presekle još pre nekoliko godina zamišljenu liniju kretanja južne obilaznice.
Izvor: Politika
