Kad prođe svetlost Uspećemo se visokim gorama. Penjući se tražićemo ravnotežu po najvišim vrhovima sveta. Zadovonjstvo nam je da Vas, u okviru manifestacije "Noć muzeja", pozovemo na otvaranje izložbe slika Milene Pavlović Barili. Izložba je organizovana u saradnji sa Galerijom Milene Pavlović Barili iz Požarevca, otvaranje će biti u subotu 18 juna u 19 časova u Gradskoj galeriji "Mostovi Balkana" u Kragujevcu.
Milena Pavlović Barili je zahvaljujući svom čudesnom talentu i izuzetnom slikarskom senzibilitetu zauzela značajno mesto u evropskoj umetnosti četvrte decenije Dvadesetog veka. Njeno umetničko stvaralaštvo je sinteza slikarstva i poezije. Milena je rođena u Požarevcu, 5. novembra 1909.godine kao jedino dete u braku obrazovane Požarevljanke Danice Pavlović Barili i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i putopisca Bruna Barilija. Život joj je bio kratak i neobičan, ispunjen sanjarenjem, radom i nespokojem. Milenin život obojili su rodni Požarevac, Beograd, Minhen, Rim, Pariz i na kraju, Njujork. U Požarevcu je uglavnom provela detinjstvo gde je i prve crtačke časove dobila od nastvanika Josipa Vučetića.
U Beogradu je upisala Umetničku školu (1922-1926),gde su joj profesori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović i Dragi Stojanović. Zatim uči kod poznatih nemačkih profesora Huga fon Habermana i Franca fon Štuka na Umetničkoj akademiji u Minhenu (1927- 1928). Milenin prvi debi pred likovnom publikom bio je decembra 1928. U“ Novinarskom domu“, u Beogradu. Maja naredne godine izlaže u rodnom Požarevcu, pa na prvoj prolećnoj izložbi jugoslovenskih slikara u Galeriji „Cvijeta Zuzorić“. Početak Mileninog slikarstva je vezan za akademsko učenje ,za ljude i prirodu koji su je okruživali, ali i za filmske zvezde. Inspirisana filmskim glamurom slika Autoportret sa tokom, Rudolf Valentino,Glorija Svanson, Pola Negri..
Uporedo sa slikama radi i seriju modnih kreacija i ilustracija, Modne ilustracije sa Umetničke škole,Eleganza.. Milenino najznačajnije umetničko stvaralaštvo nastalo je van granica Srbije. Putovala je širom Evrope i obilazila muzeje i galerije.Početkom 1931.putuje u Španiju, a zatim samostalno izlaže u „Blumsberi galeriji“ u Londonu.U Parizu boravi od 1931. do 1936. godine sa kraćim ili dužim prekidima.Taj period je odlikuje unošenjem simbola i sadržaja koji će je slikarski privlačiti i kasnije.Linija postaje dominantan elemenat slika viđenih kroz gamu svetlih, nežnih i sofisticiranih tonova.Inspirisana je umetnošću Đorđa de Kirika. U njen stvaralački život ulazi Žan Kasu koji piše kritiku za parisku izložbu u „Galeriji Žen Erop“.
Družila se sa najeminentnijim intelektualcima svoga doba kao što su: Alberto Savini,Alfred Kubin, Pol Valeri, Andre Lot i stekla neophodna iskustva u umetničkom sazrevanju. Njena stvaralačka sloboda se nije mogla zaustaviti, nadahnuta nadrealizmom i metafizičkim slikarstvom na njenim delima mešaju se antički i savremeni elementi, Torzo sa krilom,Enigmatska kompozicija (Poluakt i portret), Crna žena sa figurom,Devojka sa gitarom... Oktobra 1932. izlaže u „Rimskoj umetničkoj galeriji“, čijem su otvaranju prisustvovali najpoznatija imena iz sveta umetnosti, političari, ljudi iz visokog društva... U italijanskom listu Kvadrivio 1934. prvi put objavljuje svoje pesme. Do 1936. ređaju se izložbe u Rimu,Parizu, Firenci.Nastaje preokret u njenom slikarstvu, crtež postaje neuočljiv,boja preuzima njegovu dotadašnju ulogu.U leto posećuje Požarevac i to je njen poslednji boravak u rodnoj zemlji.Već 1937. pa i 1938.
Izlaže u najpoznatijim rimskim i pariskim galerijama. Ne zapostavlja ni zemlju u kojoj je odrasla – sa jugoslovenskim umetnicima tih godina kolektivno izlaže u Parizu i Hagu. Uoči Drugog svetskog rata- avgusta 1939.godine odlazi u Njujork, da bi prisustvovala Velikoj izložbi nadrealista.Pored rada na čistoj umetnosti, Milena je u SAD bila angažovana i na komercijalom dizajnu, pre svega kao ilustrator najuglednijih američkih modnih časopisa „Vog“,“Harpers bazar“,“Šarm“,“Glamur“i drugi.Tada radi i dizajn za „Revlon“ kozmetiku i za parfem „Eskejp Meri Danhil“.Sarađuje i sa kompozitorom Đan Karlom Menotijem , za čiji balet „Sebastijan“ pravi skice kostima. Milenina paleta je raznovrsna i poetski otvorena i prema slutnji i prema spoznaji.Taj period karakteriše promišljanje i večna potraga za istinitim odgovorima o ljudskoj biti.Na svojim slikama poput Autoportreta sa velom, pokazuje lepotu linije i čulnu uverljivost koja prerasta u pravu likovnu vrednost.Radi portrete poznatih i krunisanih glava,Barbare Malori, švedskog princa Karla, turskog princa Faradina,austijskog nadvojvode Franca Jozefa, kralja Petra II Karađorđevića...
Otvaraju joj se vrata njujorških galerija i kulturnog života i sveta.Izlaže 1940. U „Galeriji Džulijena Levija“ u Njujorku i poznati umetnički časopisi ukazuju na vrednost njenih slika. Na izložbi u Vašingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Milenu je izdalo srce 6.marta 1945.godine u Njujorku. Urna sa posmrtnim ostacima preneta je 1947.u Rim gde je pohranjena na groblju Cimitero acattolico degli stranieri.Tu su kasnije sahranjeni i njen otac Bruno (1952.) i majka Danica (1965.) Milena je iza sebe ostavila značajan umetnički opus.Zahvaljujući želji roditelja i zalaganju Miodraga B. Protića 24.juna 1962.godine otvorena je Galerija Milene Pavlović Barili u Požarevcu.
Nostalgija za domom ostaće trajno zabeležena u pismu koje je Milena uputila svojoj majci. „...Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi – uvek je živo, treperi,,, a to je Srpstvo. Svet je divan, zemlje lepe, ljudi interesantni, ali ni jednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo nou kao iz naše avlije, ni u Italiji, ni u Španiji, naše je najlepše!“1
1 Danica Pavlović Barili, Milenin život, rukopis
