Trenutno se nalazite na strani: Vesti Info Politika Jezero Bubanj kao Central park u Njujorku
 
 

Jezero Bubanj kao Central park u Njujorku

Neće se više, kao nekada, graditi gde god i po svaku cenu, jer Kragujevac treba da bude kulturni i ekološki centar, ne samo industrijski, kaže glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković  Kragujevac – Nove greške u urbanizmu više ne smemo da dozvolimo, jer se one teško, gotovo nikako ne mogu ispraviti. Zato menjamo pristup i ubuduće će se u ovom gradu poštovati elementarne postavke urbanizma, kaže u razgovoru za „Politiku” pre dva meseca imenovani glavi gradski urbanista, arhitekta Aleksandar Nenković, poručujući da će se Komisija za urbanizam, na čijem je čelu, posvetiti poboljšanju kvaliteta života u gradu u kome više od pola veka dominira industrija.

Kragujevac treba da bude kulturni i ekološki, ne samo industrijski centar. Resursi postoje, treba ih samo iskoristiti na pravi način – smatra sagovornik. Jedan od tih resursa je svakako jezero Bubanj koje mami poglede svih putnika koji u Kragujevac ulaze sa autoputa Beograd–Niš, iz pravca Batočine i Lapova. Pre nekoliko godina, na obali jezera bliže gradu počela je izgradnja višespratnog salona automobila od koga je danas ostala samo betonska konstrukcija koja narušava prirodni ambijent. Planovi uređenja jezera Bubanj menjani su najmanje četiri puta, a svojevremeno se pričalo i o izgradnji velikog hotela na suprotnoj obali.

Presrećan sam što nijedan od tih planova nije realizovan, budući da su svi podrazumevali preizgrađenost prostora. I daću sve od sebe da tu nikada ne bude podignut hotel. Jezero Bubanj mora da ostane mirna zelena oaza u centru grada, sa sportsko-rekreativnim sadržajima i redukovanim prisustvom ribolovaca iza kojih ostaje dosta smeća. Pešačke staze, mostić u cveću, čamčići na vesla... Malo koji grad na svetu ima takvo bogatstvo. Jezero Bubanj može i treba da bude kao Central park u Njujorku – kaže Nenković, navodeći da će grad pokušati da otkupi nezavršeni objekat kako bi sprečio mogući nastavak gradnje. Druga zelena oaza grada su Šumarice, poznati memorijalni centar koji obuhvata površinu od oko 350 hektara, sa obe strane puta ka Gornjem Milanovcu. Šumarice se nastavljaju na Veliki park koji je pre par godina, takođe, bio podvrgnut svojevrsnom urbanističkom eksperimentu sa idejom da se, usred šetališta, podignu komercijalni objekti.

U Kragujevcu se više neće, kao nekada, graditi gde god i po svaku cenu. Grad ne sme da bude rob profita, a mi smo na Komisiji za urbanizam, koju čine ugledni stručnjaci, zauzeli stav da se ubuduće poštuju elementarne postavke urbanizma. Naravno, uz adekvatan pristup privatnoj imovini koja je neprikosnovena. Upravo zbog toga smo pokrenuli inicijativu za rešavanje problema koji postoje na rubnim zonama Šumarica. Granice ovog spomen-parka moraju se konačno definisati, budući da na nekim mestima seku privatne kuće i bukvalno im prelaze preko krova. U ovom poslu lokalna samouprava mora da sarađuje sa nadležnim republičkim ustanovama kako bi bio zaštićen memorijalni karakter Šumarica – objašnjava glavni kragujevački urbanista.

U ovom trenutku se, kaže Nenković, ne planira dodatno uređenje jezera u Šumaricama koje je mnogim Kragujevčanima zamena za more tokom vrelih letnjih meseci. Doduše, sporan je kvalitet vode ovog jezera, pa su nadležne gradske ustanove često prinuđene da intervenišu i zabrane kupanje u kom, često s velikim rizikom od zaraze, uživaju i deca. Prva faza uređenja Vojnotehničkog zavoda, renesansnog industrijskog kompleksa iz 19. veka, jedinog takvog na Balkanu, završena je nedavno, pošto je grad, u formalnopravnom smislu, preuzeo brigu o graditeljskom nasleđu koje ima najviši stepen državne zaštite. Sledi rekonstrukcija stare mašinske radionice u koju, tokom naredne godine, treba da se useli deo kragujevačkog Filološko-umetničkog fakulteta.

Novi urbanistički pristup podrazumeva da u gradu bude više zelenih površina, više kulturnih sadržaja. Zato ćemo, između ostalog, krenuti i u iskopavanja na arheološkom nalazištu „Todorčevo”. Taj neistraženi lokalitet je u samom srcu radne zone „Feniks” koja se naslanja na sedište Univerziteta u Kragujevcu. To nalazište može da bude interesantan turistički motiv grada, a važno je da sa tim, pre nego što započnu radove, budu upoznati i investitori. Cilj nam je, zapravo, da podignemo kvalitet života u gradu koji je demografski i prostorno uglavnom definisan – objašnjava Nenković.

Autor: Brane Kartalović

Jezero Bubanj (Foto B. Kartalovic)

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži