Zašto ništa ne činimo da se Srbija u svetu prepoznaje i po pameti i istorijskom nasleđu, a ne samo po noćnom životu i ratovima iz devedesetih. Srbija zaboravila na Nemanjiće, dok Hrvatska promoviše svoje kraljeve. Imamo istoriju i kulturno blago kao malo ko u svetu.
KADA kažem Srbija, mislim Novak Đoković, ratovi i splavovi. Ovako bi glasile prve asocijacije koje većina stranaca ima na pomen naše zemlje. I dok je najbolji teniser sveta danas ujedno i najbolji srpski ambasador, a nasleđe iz devedesetih godina prošlog veka ne možemo da izbrišemo, poražavajuće zvuči činjenica da smo u poslednjoj deceniji uspeli da „brendiramo“ Srbiju samo kao zemlju noćnog života i šljivovice.
Umesto da stanemo iza velikih istorijskih događaja, kultura i ličnosti, kojima bi se svaka druga zemlja itekako ponosila, domaća kulturna, naučna i politička elita godinama je radila na samoporicanju nacionalnog identiteta i istorijskih vrednosti. S druge strane, zemlju smo promovisali pričom kako šenlučimo po splavovima, a od nacionalnih vrednosti na sajmovima turizma prezentujemo čokanjče, opanak i možda drveni točak na zidu kafane...
Spotovi na „Si-en-enu“ i papreno plaćene agencije u inostranstvu za navodno „brendiranje“ Srbije ispostavili su se kao promašeni potezi vlasti posle petooktobarskih promena. U njima smo predstavljani kao zemlja opuštajućeg krajolika i bogate trpeze. Doprinos svetskoj pameti i građenju civilizacijske vertikale ljudskog roda nisu pominjani.
- Srbija je zemlja u kojoj su se još pre 10.000 godina rađali cvetovi civilizacije. Naš prostor dao je najveći broj rimskih imperatora posle Italije, a među njima i Konstantina, koji je svetu podario novi civilizacijski kod - hrišćanstvo.
Tu je i izvanredni srpski srednji vek s Nemanjićima, koji su se orodili i bukvalno i duhovno sa Istokom, ali i sa Zapadom.
Ovakvu istoriju i kulturno blago ima retko ko u svetu zbog čega je neshvatljivo zašto mi kao država i narod potpuno zanemarujemo svoj identitet - smatra profesor dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum, najuspešnijeg srpskog naučno-turističkog brenda.
On naglašava da je nacionalno kulturno blago osnova stvaranja identiteta nacije, jer uzori iz prošlosti postaju reperi za sadašnjost.
- Recept za bolju sliku Srbije jeste da i bukvalno i figurativno kopamo za boljom prošlošću i vučemo svet za rukav da bi nas primetili.
Ukoliko se ne oglašavamo niko neće ni čuti za nas. Često mi prigovaraju da idem po inostranstvu nudeći istoriju Srbije kao trgovački putnik. Ali to je nužnost, jer ako oni neće kod nas - ja moram kod njih.
Grdne je pare ova država izdvojila za otkrivanje naše veličanstvene prošlosti, koje nema čak ni u naučnim zbornicima. Otkrića su uzaludna kada čame u depoima dok na njih ponovo pada stoletna prašina. Zašto smo onda uopšte bilo šta tražili, nije valjda da ugodimo sujetama kabinetske naučne elite - pita se dr Korać.
Država do sada nikada nije uložila novac ni u promotivnu knjigu koja bi objedinila sve najveće istorijske događaje i ličnosti, a izostaje i saradnja sa turističkim savezima i organizacijama. S druge strane, Hrvatska je sa minimumom naučnih činjenica nedavno napravila najskuplju i vrlo gledanu seriju „Hrvatski kraljevi“ za „Histori“ kanal, ali je i ulazak u EU proslavila sa Nikolom Teslom i Ivom Andrićem kao „hrvatskim brendovima“.
- Nimalo mi ne smeta što je Hrvatska napravila tu seriju, ali mi strašno smeta to što pored toliko istorije, dobrih istoričara i režisera nismo ništa slično uradili. Zašto naša država ne stane iza takvih nacionalnih projekata - kategoričan je Korać. - Takođe, i svaki pojedinac mora da angažuje da bi zaživeo pravi imidž o Srbiji. Pojedinci ne menjaju svet, ali iniciraju promene i mi moramo da vaspitavamo mlade ljude u tom smislu. Naravno, za to je neophodna svest države da joj je potrebna pametna elita.
Problem negativne slike koju su Srbi stvorili o samima sebi i koju prenose u svet uzrokovala je nemoralna elita, smatra dr Slobodan Vuković, upravnik Centra za sociološka istraživanja u Institutu društvenih nauka. On ističe da deo srpske političke scene i danas koristi fraze koje je upotrebljavala Austro-ugarska i Kominterna, a koje su Srbiju stigmatizovale kao hegemonističku, zahtevajući njeno rasparčavanje.
- Deo srpske elite, naročito ona koja je došla posle 5. oktobra, gleda Srbiju očima njenih neprijatelja. To nije čudno ako se zna da je uglavnom reč o „deci komunizma“, koja u glavi i dalje žive u Brozovom vremenu. Normalno je da takvi ljudi nemaju nikakav odnos prema nacionalnom interesu, a kamoli o prezentovanju Srbije - ističe Vuković.
Naš sagovornik naglašava da su za loše brendiranje zemlje odgovorne političke elite, instalirane u kulturi i nauci, koje su i izgradile karijere tako što su na svakom koraku omalovažavale Srbe i Srbiju.
- Nije reč samo o političkoj, već i o takozvanoj naučnoj eliti, koja je američkom profesoru Majklu Volceru dala počasni doktorat Univerziteta u Beogradu, iako se žestoko zalagao za NATO agresiju 1999. godine, na šta je podsetio i na svečanosti. Kako onda očekivati od takvih ljudi da brinu o slici Srbije u svetu, da promovišu Lepenski vir, Nemanjiće, srpske naučnike poput Nikole Tesle i Milutina Milankovića ili Gavrila Principa i ostale heroje iz srpske istorije - pita se dr Vuković.
Srbija je, između ostalog, ove godine zaboravila da obeleži devet vekova od rođenja Stefana Nemanje, utemeljivača srpske države, ali i herojsku smrt poslednjeg rimskog cara Konstantina Dragaša Paleologa, čija je majka bila srpska princeza Jelena Dragaš.
SENZACIJA
MIOMIR Korać poručuje da je nauka za naučne skupove, a da svetska javnost traži popularnu istoriju, senzaciju.
- Otkrića nisu svojina naučnih klanova, koji kod nas često privatizuju istraživanja i kriju ih od pravog vlasnika, naroda Srbije.
Zbog toga država zajedno sa naučnim, prosvetnim, kulturnim i turističkim radnicima mora da radi na promociji Srbije, ali i podizanju svesti sopstvenog naroda, koji takođe u znatnoj meri nije upućen u to šta sve zapravo naša zemlja ima da ponudi - kaže profesor Korać.
VAMPIR SVETSKI FENOMEN
PORED toga što na „Vikipediji“ mogu da saznaju da je reč vampir srpskog porekla, retko koji stranac zna da je legenda o hodajućem mrtvacu koji pije krv zapravo iz Srbije.
Vampiri su danas postali pravi fenomen pop kulture širom sveta, ali se uglavnom vezuju za susednu Rumuniju.
Izvor:Večernje Novosti
