Lečenje oboljenja izazvanih posledicama loše ishrane Srbiju košta više od milijardu dolara godišnje, ali građani se i dalje najčešće hrane tako što kupuju industrijski proizvedene namirnice bez deklaracije na kojoj jasno stoji sastav i količina potencijalnih štetnih sastojaka po zdravlje.
Peciva, keks, kolači, slane grickalice, hamburgeri sadrže transmasne kiseline, zasićene masti, soli, proste šećere, glavne krivce za gojaznost, povećanje lošeg holesterola, kardiovaskularne bolesti, razvoj dijabetesa i drugih hroničnih oboljenja. Ipak navedeni podaci još nisu dovoljno jaki argumenti da nadležni, a to je prvenstveno Ministarstvo poljoprivrede u čijoj je nadležnosti Zakon o bezbednosti hrane, preduzmu inicijativu da se u deklaraciji proizvoda navede i sastav štetnih sastojaka. A do rešenosti da se dodatno oporezuju namirnice sa ovako pogubnim delovanjem na zdravlje, kao što je učinila susedna Mađarska, očigledno je dalek put.
Ministar zdravlja Zoran Stanković smatra da deklarisanje proizvoda, a potom i dodatno oporezivanje onih sa spornim sastojcima, jeste dobra ideja, ali i da druge nadležne institucije moraju da se izjasne. Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da će „ova ideja pažljivo biti razmotrena i ukoliko se pokaže da je u interesu građana, biće i prihvaćena”.
Dok nadležni „razmatraju ideje” u Srbiji raste broj obolelih od srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih bolesti koje su u direktnoj vezi s lošom ishranom. Svaka druga osoba u našoj zemlji ima problem sa viškom kilograma, a upravo je gojaznost jedan od osnovnih uzroka pomenutih bolesti.
- Na osnovu poređenja sa drugim zemljama koje izdvajaju sredstva za lečenje posledica loše ishrane, može se zaključiti da naš zdravstveni sistem ovaj problem košta više od milijardu dolara. To je upozoravajuća brojka koja opominje da se nešto mora preduzeti. Kada uzmete neke od spornih namirnica, na primer, slane grickalice, skoro ni na jednoj ne možete da pročitate koliko sadrže soli i transmasti - kaže dr Branko Jakovljević sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta. Pekarski proizvodi i brza hrana obiluju transmasnim kiselinama, glavnim krivcima za povećanje broja gojaznih i depresivnih ljudi u celom svetu.
- Ove masti povećavaju ukupan holesterol u krvi, odnosno nivo lošeg holesterola raste, a smanjuje se dobar holesterol, što rezultira raznim kardiovaskularnim oboljenjima - objašnjava dr Jelena Gligorijević, načelnik Odeljenja za ishranu i Ambulante za dijetetiku KCS.
Ono što bi država mogla da uradi, kako kaže, jeste uvođenje zakonske regulative koja bi obavezala proizvođače da se na deklaraciji svakog proizvoda obavezno navede sadržaj transmasti i drugih štetnih sastojaka po zdravlje.
Izvor: Blic
