Verujem da ste bezbroj puta uhvatili sebe kako na sav glas uzviknete da u ovoj zemlji ništa nije slučajno. Na ovim našim srpsko-nebeskim prostorima, čini se to i onima koji dnevnu dozu informisanosti crpe iz Kurira, Aloa, Pravdi i sličnih pokretno-štampanih kancera, sve je odavno zapisano, unapred izrežirano i veoma loše odigrano. Proslavili smo još jedan Dan mladosti, odneli Brozu štafetu i popričali sa njegovim spomenikom, baš kako mali Zoran u kultnom filmu „Tito i ja“.

Sezona praznovanja u Srba opet se pokazala kao vrlo uspešan udruženi zločinački poduhvat. Zločin za novčanike, zločin za organe za varenje, zločin za zdravu logiku, ako uopšte ovde neko zna „što to biješe logika i bar na tren biti nezaluđen“. Spojili smo nespojivo. To je naš nacionalni brend. Spajanje totalnih suprotnosti. Isus Nazarećanin sa krstom i brojanicom i obespravljeni radnik sa transparentima i motkama iz Čikaga. Venčali smo i primorali na  perverzne polne odnose Vaskrs i Prvi maj.  Pobrali smo sav zeleniš, sva zelja i spanaće, poklali sve jaganjce (čitaj naterali ih da utihnu!) i osakatili sve prasce. I kada se podvuče crta, dolazi se do zaključka da smo svi mi pomalo Hanibal Lektor. Samo oni iole normalni mogu da se teše da imaju i neku osobinu legendarnog ser Hopkinsa.

Beše Sretenje Gospodnje! Za one koji su bežali sa časova istorije ili su više voleli prirodne nauke, Sretenje je dan kada se sreću zima i proleće, rukuju se i bratski izljube, pa ako zima jače stegne ruku, potraje još nekoliko nedelja. Na Sretenje se sreću i Crni Đorđije i ne tako Beli Miloš. Dva kuma, kao dva jarca na brvnu. Ovaj prvi, na sred Marićevića jaruge, u ruci drži kuburu i vija Turke po drumovima, a ovaj drugi, iz negdašnje srpske prestonice Kragujevca, maše prvim srpskim Ustavom i Ukazom o osnivanju prvog Teatra u Srba. Kubura ili Ustav, pitanje je sad! Kum 1 ili Kum 2? Marlon Brando ili Al Paćino? Vazdan se u Srbiji postavljaju ovako teška pitanja od krucijalnog značaja. A odgovora nema i nema. Da nam nije sretenjske mečke koja izvuče zadnjicu iz jazbine i prosvetli nas bar po pitanju vremenskih prilika, potonule bi sve naše lađe. Pa i one bele, Šojićeve.