Trenutno se nalazite na strani: Slobodno vreme Kolumna Kolumne s preponama Ajjovonanovac i igre bez granica
 
 

Ajjovonanovac i igre bez granica

Ajjovonanovac je grad na krajnjem zapadu istočne polovine države čije ime je za prosečan sluh govornika bilo kog svetskog jezika totalno nerazgovetno – jedni ga čuju na jedan način,  drugi na drugi, i te su verzije toliko oprečne da je nemoguće uspostaviti jednu interpretaciju koja bi bila opštevažeća, a time i ova zemlja - malo poznatija. Stvar oko koje se slože svi koji su prisustvovali izgovaranju imena ove države je da u njenom imenu sigurno ima sonanta J, bilabijala B i velara G, to je sigurno. Zna se još, sa naučnom sigurnošću, da je država u kojoj se nalazi grad Ajjovonanovac dobila ime po uzviku koji se nekada upotrebljavao u njenom jeziku, a koji već odavno ne upotrebljava niti jedan njegov govornik. Ne zna se čak ni u kojim su prilikama preci današnjih žitelja ove zemlje koristili taj uzvik - u ratu, radu, veselju, sreći ili tugi... Mada, dosta je onih koji misle da taj uzvik nije bio vezan za neki određeni kontekst ili radnju, već da je više bio uzvik olakšanja, oslobođenja, uzvik koji iskazuje jedno egzistencijalno stanje koje se probudi u čoveku sasvim spontano, u najobičnijim situacijama, recimo kad hoda ulicom razgleda grad, ulice, parkove i fontane...

Elem, etimologiju ostavljamo lingvistima, mi danas govorimo o Ajjovonanovcu, i to zbog njegovih manifestacija, javnih igara i smotri koje ga svakako čine jedinstvenim gradom u čitavom svetu.

U Ajjovonanovcu, a malo ljudi to zna, ne znaju čak ni svi Ajjovonanovčani, neprestano su u toku raznorazne igre pod okriljem Skupštine grada Ajjovonanovca, koja ne samo da podržava igre, već ih i finansira, a njeni predstavnici uzimaju i učešća u njima.

Igra sa kojom ćemo Vas danas upoznati je igra Skrivalice. Pravila ove igre veoma su jednostavna i u njoj može da učestvuje ko god poželi. Evo ukratko pravila:

Igra otpočinje u Velikom parku ili u nekom od dvorišta gradskih muzeja, svejedno. Cilj takmičara je da neprimetno iz parka ili iz dvorišta muzeja iznese neku bistu, koje, uzgred rečeno, isključivo i služe kao rekviziti za ovu igru. Da napomenemo još i da je striktno za potrebe ove igre Grad na ovim mestima isključio sigurnosne kamere, zapravo, nikad ih nije ni bilo, jer se ova igra igra još od vremena kad kamere nisu ni postojale! Grad je, još plus, isključio i noćnu rasvetu u Velikom parku da bi igra bila što poštenija i neizvesnija. Jeste. Nijedan oštroumni Ajjovonanovčanin nikada nije pomislio da je u glavnom gradskom parku mrkli mrak a da za tako nešto ne postoji ozbiljan razlog! Dabome, svi oni znaju da i iza najvećih nelogičnosti stoji neki viši smisao i svrha. Pred mračnim parkom Ajjovonanovca jedino se stranci začude. Ali njima se oprašta, stranci su.

No, vratimo se mi pravilima. Dakle, igrač odabere bronzanu bistu, recimo glavu nekog velikana, ili glavu lavića sa fontane, uzme je u naručje, nežno, i pokuša da je što neupadljivije sakrije na neko drugo mesto, recimo u neki obližnji žbun ili kanal. I onda čeka. Pritaji se i čeka. Jedan dan. Dva dana.

Sa druge strane, pošto ovaj sakrije glavu, na scenu stupa suprotni tabor. Ekipa ovog tabora, sačinjena uglavnom od članova odgovarajućih sektora gradske vlasti, ima za cilj da pronađe sakrivenu glavu - ili direktno jureći glavu ili jureći onoga koji ju je sakrio. Na Ekipi 2 je da osmisli način.

E, a šta biva ako se glava ne pronađe!? Ako Ekipa 2 ne pronađe glavu u roku od dva dana, onaj koji ju je sakrio odnosi pobedu i ima pravo da radi sa glavom šta poželi - može da je vrati na mesto (većina igrača ne zna da ovo ima pravo), pretopi u neku drugu glavu, recimo u svoju, ili u neki pehar, zašto da ne, za uspomenu na veliki uspeh u igri Skrivalice. Naravno, uvek se mogu čuti i neki zajedljivi komentari, tipa - neki su pobednici koristili glavu kao kamen za kupus ili, u nedostatku blokova, kao stative u fudbalu na male goliće, te jedan se pobednik u sred noći sapleo o glavu kad je pošao do toaleta, te jednog gađala žena, međutim, to su samo neproverene glasine, najverovatnije ispaljene iz tabora poraženih.

Idemo dalje. Sad se verovatno pitate šta se dešava kad Ekipa 2 pronađe glavu! E, u slučaju da glava bude pronađena, a onaj koji ju je sakrio prokužen, glava se vraća na svoje mesto, a uhvaćenom skrivaču ili skrivalici izriče se zabrana igranja ove igre u trajanju od 2 meseca pa čak do godinu dana, zavisi od težine glave. Kad odleži, ustvari pošto se pritrpi neko vreme, malerozni igrač se vraća u igru. Dešava se, naravno, i da kazna bude smanjena, pogotovu kad se utvrdi da uhvaćeni baš i ne zna sa glavom, tj. da ovu igru igra prvi put.

Eto, dragi naši, to je ta čuvena igra Skrivalice. U narednom tekstu govorimo o manifestacijama grada Ajjovonanovca, da ne ispadne da se Ajjovonanovčani samo igraju. Do tada, budite nam zdravi i razigrani.

Komentari  

 
-1 #3 Sugrađanka 24-06-2011 00:05
Ovi Lešinarovćani i Ajovonanovčani se baš dobro zabavljaju.
:roll:
Citiraj | Prijavi administratoru
 
 
-1 #2 mala zvoncica 17-06-2011 20:50
Odlican naslov, kljucni pojam je igre bez granica. Hehehe
Citiraj | Prijavi administratoru
 
 
-1 #1 Grigi 14-06-2011 23:49
:-)
Citiraj | Prijavi administratoru
 

Dodaj komentar

Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.


Sigurnosni kod
Osveži