Ne znam za vas, dragi moji čitaoci, ali ja sam se na ovaj predizborni cirkus primio kao regres u Zastavi (u stara dobra vremena) ili kao Dačić na mikrofon (u ova nova neodoljiva „isto takođe“ vremena). Nepamet znam sve parole i spotove, ne propuštam nijednu političku emisiju od Utiska nedelje do Utiska nedelje. I što su izbori bliže, sve mi se više nameće komentar: „Je l’ nas, bre, ovde (u Srbiji zemlji da prevrne) neko zajebava!?“
Prošle godine, negde u isto ovo vreme, jadam se ja jednom svom drugaru kako sam nešto ispao iz vinkle, pošulaveo - što bi rekli Levčani. A on mi na to reče, ne da me osokoli, već onako sveznajuće, kao kakav guru: „I ja se isto tako osećam, ne samo ja, već mnogi, ali nije to do nas! Čitao sam da ovi sa zapada, šta znam Holandija, Engleska, Nemačka, imaju neke odašiljače koji emituju talase takvih frekfencija da kod nas mogu da izazovu najrazličitija raspoloženja, majke mi, vrše nekakav bolestan eksperiment!“
Eto, tako mi onomad priča moj drug, a da ta priča nije tek puka besmislica, danas verujem više nego onda, a i onda sam verovao: em nije nemoguće, em mi je odgovaralo da tako objasnim svoju „sunčanicu“, em čovek arhitekta, nije šalabajzer.
Samo danas ti talasi, kako stoje stvari, nisu usmereni na narod, već na političare (i rade ih, bogami, samo tako). Jer kako drugačije da se objasni ovo što se dešava na predizbornoj političkoj tabli za Twist (nekadašnjoj areni).
Demokrate, kao da su upoznate sa efektima gigantskih odašiljača psihoaktivnih talasa, uzeli da podsećaju ko je ko i ko je s kim. Vele, pošuntaveo narod pa zaboravio ko je Karić, za šta se zalagao nenašminkani Nikolić, kako je ministrovao Ilić. A da apsurd bude veći, Naprednjacima se svideo način na koji ih farbaju „žuti“, pa uzeli i oni da malaju istim sredstvima.
Čeda naprasno izjednačio Tomu i Borisa (neka „Čedina jednačina“, da ne kažem računica). Pun je razumevanja prema Nikoliću. Veruje da kad bi sad Tomče zaseo, ne bi više naginjao pretežno na desni guz, tj. da ona krilatica „izvin’te, a ’de je levo?“ pristaje samo još uz Radikale. Izgleda da je bilo potrebno da Toma progovori engleski („hundred percent“), pa da se ostvari ova „zabranjena“ ljubav.
Naprednjaci ugostili Đulijanija, bezrezervnog podržavaoca politike onog kome su Palmini zemljaci nadenuli nadimak „broj jedan po šuntavilu“! Pod okriljem iste misije, Jorgovanka izgibe trebeći politički kukolj sa Katarinom, Mikijem i Marijanom u Jutarnjem programu televizije B92, dajući primer kako treba da se ponaša kandidat za premijera u jednoj emisiji haotičnopriplitkozabavnog karaktera.
S treće strane, pod parolom da se bori za svaki glas, Dačić „ladno“ održa lekciju šmekerizma na RTS-u, recitujući voditeljki političke emisije „Oko“ stihove romantičarskog pesnika Harisa Džinovića: „traži, traži, ja ću svoje ispuniti laži“, čime je sebi definitivno pribavio laskavu titulu: the main waith on the political scales (glavni teg na političkoj vagi). Izgleda da se Čeda džabe presabirao i da mu ipak fali nekoliko grama.
Boris Tadić, ne bi li sa svojim narodom, osim muke, poljskih i kućnih radova, malo i veselja podelio, otišao na koncert Ane Bekute, koja mu je posvetila pesmu „Što baš ti?“ Toma Nikolić i Jorgovanka Tabaković odmah kao protivudar kupili karte za Metaliku, a Velja Ilić, ortodoksni Gučlija, rezervisao karte za Egzit - kaže, mora da čuje uživo „Come Undone“ (Kad izgubiš kontrolu) Duran Duran-a.
Moj prezimenjak viče na mitingu nešto u fazonu: „Niste vi baš toliko glupi!“ Koštunica zapeo: „Srbija je oduvek bila zapad istoku i istok zapadu“, što mu u kontekstu malopređašnje metafore „levi guz-desni guz“ dođe sred-sreda, a to nam, složićete se, najmanje odgovara.
Jedino mi sa Radikalima sve po starom. Mada, ne bi me iznenadio ni Surviver-ski obrt – ujedinjeno pleme „Kumando“.
I tako, kampanja traje, a šuntavilo se pojavljuje i među sporednim akterima izborne halabuke i međ’ sitnijim funkcionerima. Dinkić iskomponovao pesmu koja tako brzo ulazi u uho da su čepići za uši ovih dana traženiji od Presinga. Čanak, tek da potvrdi tezu o čudesnim talasima, snimio spot u kojem privlači glasače na sve neglasne žice! Deo plemena URS-a krenuo u potragu za tajnim imunitetom – diplomom Tomislava Nikolića. Znaju kako izgleda, samo ne znaju u kom „smeru“ da krenu! Kragujevački urbanisti, doduše samo u promo videu budućeg trga (da ne grešim dušu), iskopirali beogradskog Konja (u duhu izreke „i mi konja za trg imamo“).
Za kraj ostaje mi još da kažem da žalim što me talasi beznadežnosti ne zapljuskuju pa da prespavam Dan Šesti. Ovako, vidimo se na manje šulavoj strani glasačke kutije.
Piše: Marko Glišić
Komentari
RSS feed komentara na ovaj članak.