Osim piramida i Kaira, Luksora i ulickanog Šarm el-Šeika, još uvek postoje mesta u Egiptu koja turisti tek počinju da otkrivaju. Nebo je svetlo plavo, pesak šljašteće beo, more je savršeno, a na plaži nema nikoga. Jedini posetioci koji se mogu videti su dva mlada pastira u lepršavim belim haljinama koje lokalci nazivaju djellabas. Rado će vam pozirati ispred foto-aparata, a zatim nastaviti da svoje stado vode do slatkovodnih izvora. Da li je ovo zaista Mediteran?
U Egiptu postoji ogroman broj mesta koje turisti iz najrazličitijih delova sveta masovno posećuju. Ali, osim piramida i grobnica, Kaira i Luksora, ulickanog Šarm el-Šeika i ostalih popularnih mesta za ronjenje i krstarenja na crvenom moru, još uvek postoje mesta koja turisti tek počinju da otkrivaju.
Nezavisni turisti sa više avanturističkog duha iznajmljuju džipove i obilaze mesta u pustinji ili istražuju mirnije hipi plaže Sinaja, ali u poslednje vreme i tur-operateri počinju da nude drugačiju stranu Egipta i otkrivaju plaže koje su do sada bile rezervisane samo za Egipćane.
Iz nekog razloga, turisti imaju tendenciju da prenebregavaju drugu obalu Egipta, onu duž Mediterana, koja se prostire na čitavih 930 kilometara od granice sa Gazom na istoku do Libije na zapadu.
Aleksandrija, 200 km severozapadno od Kaira, nesumnjivo je dragulj egipatskog Mediterana i na toj strani obale mesto koje najviše privlači turiste. A lako je i videti zašto: starinski kolonijalni hoteli i čajdžinice kao što su Cafe de La Paix, zatim Cecil, Kleopatra i Portofino otkrivaju istoriju. Pored mora postoji promenada duga 20 kilometara, a kao kruna Nova Biblioteka Aleksandrija kao komemoracija originalne Aleksandrijske biblioteke, najveće biblioteke u antičko doba. Kao proizvod zajedničkog napora egipatske vlade i UNESCO, ova građevina otvorila je svoja vrata 2002. kao super-moderan arhitektonski dragulj, oblika okruglog diska koji predstavlja sunce.
Za nekoliko godina biće otvoren podvodni muzej u čiju izgradnju je uloženo 140 miliona US$, a u njemu će se nalaziti i palata Kraljice Kleopatre. Aleksandrija je čuveni grad koji naravno vredi posetiti, ali odatle pa do granice s Libijom ima još čitavih 500 km - i ničeg osim plavog mora i uspavane beduinske zemlje.
Na oko 130 km od Aleksandrije nalazi se fancy letovalište Porto Marina, omiljeno među stanovnicima Kaira i najmoćnijim egipatskim generalima, a odmah iza je selo El Alamein. Tu se od 22. oktobra do 5. novembra odigrala bitka koju je Čerčil opisao kao presudnu.
Oko 160 km dalje je Marsa Matruh, tradicionalno egipatsko letovalište u koje od 2010. počinju da sleću i avioni sa evropskim turistima.
Ne samo stranci, već i Egipćani dolaze da bi videli ruševine hramova Ramzesa II, sidrišta Ptolomeida, i pećinske crteže ranih koptskih Hrišćana, ali i da bi jeli u mnogobrojnim opuštenim morskim restoranima u kojima se služi sveža riba, lignje na žaru, dobre salate, pita-hleb, i sos od patlidžana.
Marsa je puna hotela. Preporučujemo skromni Riviera Palace Hotel, čiji je foaje ukrašen pojasima za spasavanje i prepariranim životinjama. Sobe su udobne, sa tersama koje gledaju na more.
Na 20o km dugom drumu od Marse do gradića Sollum ka zapadu videćete sve manje ljudi. Možete se zaustaviti u nekim od beduinskih sela gde lokalni muškarci love ribu, gaje smokve i masline, i čini se da su otvoreniji nego mnogi Egipćani koje možete sresti u delti Nila. Njihove žene nisu pokrivene i rado će bebama koje drže u ruci pokazati strance koji su stigli u selo.
Jedino mesto od značaja na ovom pojasu je Sidi Barrani, trgovački grad u kojem možete za usput kupiti rezerve banana i slatkih pomorandži.
Na kraju druma nalazi se granični grad Sollum, a s druge strane peščane dine je Libija. U gradu gotovo da nema stranaca.
Tu se možete smestiti u vrlo bazičnom hotelu Sert, a soba za dvoje će vas izaći manje od 10 €. Za ručak preporučujemo piletinu na žaru, pirinač, i vreli pita-hleb. Po gradu ćete videti žene sa rukama potamnelim od kane i tetovažama na bradi i čelu. Rado će sa svojim bebama pozirati za fotografiju, ali će mnoge tražiti da vide fotografije vaših rođaka, i možda poljubit njihovu sliku uz reči jabarek fehom (nek ih Alah čuva).
Lokalci će vam se obratiti na arapskom sa ponekom italijanskom reči, što je podsetnik da je obližnja Libija nekad bila italijanska kolonija.
Poseban je užitak provesti makar jednu noć u Sollumu, gde se pruža ta divna mogućnost: preći granicu i zakoračiti u još udaljeniji svet Libije, ili krenuti ka jugu i udaljenim oazama zapadnog Egipta.
Većina turista koji prvi put dolaze u ovaj deo Egipta odlučuje se da im baza bude Aleksandrija ili Marsa. Ali sa malo mašte i avanturističkog duha možete krenuti u otkrivanje pustih plaža i beduinskih sela koja izgledaju baš kao Šarm el-Šeik pre 50 godina.
Svi komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju svake vrste neće biti objavljeni. Na ovom portalu govor mržnje je strogo zabranjen. Ime i e-mail adresa su obavezni za sve neregistrovane korisnike sajta.
Zadržavamo pravo izbora komentara koji će biti objavljeni.