Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu

Postoje mesta na svetu koja nas privuku kao zagonetka i intuitivno pozivaju da zastanemo i oslušnemo. Jedno od tih mesta je, bez imalo sumnje, Japan. Zemlja koja je u isto vreme hiperurbanizovana i tiha, strogo disciplinovana i poetski nežna, tehnološki futuristička i drevno spiritualna. Nije potrebno da mnogo znate o Japanu, pa da shvatite da u ovoj neobičnoj državi svaki detalj ima neko značenje i smisao.

Može biti da nas Evropljane i čitav zapadni svet, zapravo, Japan fascinira jer je uspeo da sačuva dušu tradicije, a da pri tom osvoji i sve što budućnost može da ponudi. Rituali Japanaca su u malim stvarima, u načinu kako serviraju čaj, kako se posvete svom gostu ili pažnji s kojom vode računa o vrtu. Čudesan narod Japana nam otkriva svet u kom se i tišina poštuje kao govor. Stoga, upoznajmo neobičnu harmoniju u kojoj žive ljudi Japana – njihovu kulturu, filozofiju života i ono što ih čini tako jedinstvenim.

Ikigai – smisao koji se ne traži, već neguje

Jedna od reči koja je ušla u svetski rečnik zahvaljujući japanskoj kulturi jeste ikigai. Grubo se može presvesti kao “lični razlog za ustajanje svakog jutra” ili “radost zbog stalne zauzetosti”. Za Japance to nije velika misija, već duboka posvećenost malim stvarima koje daju smisao danu. U japanskom gradu Naha, na ostrvu Okinava, može se osetiti upravo ta tiha filozofija. Stariji ljudi, vitalni i nasmejani, žive jednostavno, obrađuju svoje vrtove, kuvaju, druže se, i retko govore o penziji jer u suštini nikada ne prestaju da žive aktivno i smisleno.

Okinava je poznata po dugovečnosti, ali i po blagosti ritma života. Ikigai samo po sebi ne predstavlja filozofiju uspeha, već ispunjenosti. Često se pominje i kao koncept dugovečnosti. Kada čovek ima jasno definisan ikigai, kada ima svoju veliku strast, onda je njegov život zaista ispunjen i srećan, ima svrhu.

Ključ do dugotrajnog zdravlja tela, uma i duha u osnovnim je postavkama ove filozofije, a pored ikigai-ja zahteva i brigu o ishrani, umerenoj fizičkoj aktivnosti, druženju sa velikim brojem prijatelja i negovanju dobrih porodičnih odnosa.

Estetika prolaznosti – lepotu vidiš tek kad znaš da neće trajati

U Japanu se prolaznost sveta ne doživljava tragično, već naprotiv, kao dragocenost. Kako vide lepotu u trenutku, Japanci pažljivo osluškuju svaku promenu godišnjeg doba. Nigde se to ne vidi bolje nego u Kjotu u aprilu, kada cvetanje trešnje pretvara grad u ružičasti san. Čuvena je tradicija hanami, odnosno uživanja u pogledu na cvetove sakura, jer nije samo vizuelni doživljaj, već ritual zahvalnosti prirodi i podsetnik da najlepše stvari u životu dolaze i prolaze bez zadržavanja.

U bivšoj carskoj prestonici Kjoto sve deluje kao meditacija. Hramovi poput Kinkaku-đija (Zlatnog paviljona) ili Rjoan-đija, sa svojim zen vrtovima, pozivaju na tišinu i unutrašnje usklađivanje. Na ovim mestima zaista se oseća wabi-sabi, filozofija nesavršenosti i prolaznosti.

Disciplina koja dolazi iz poštovanja, a ne iz straha

U Tokiju, jednom od najnaseljenijih gradova na svetu, vlada red koji zadivljuje. Vozovi dolaze tačno u minut, pešaci se kreću bez haosa, a ulica je uredna bez preterane prisile. Nema galame i nestrpljenja tipičnog za zapadni svet. Ljudi poštuju prostor oko sebe, jer poštuju druge. Iza ovakvog mira i poštovanja krije se dublja filozofija, osećaj da nismo sami u prostoru, da nismo centar sveta. U Japanu se ovakav pristup društvu uči od najranijih dana i nije retkost da učenici sami čiste svoje učionice, a da zaposleni ostaju da pomažu u održavanju radnog prostora. Japanci imaju u sebi kolektivnu odgovornost kao prirodan izraz osećaja pripadnosti i poštovanja.

Premda je reč o savremenim metoropolama, u Tokiju, ali i u Osaki i Jokohami, vidi se kako moderni život i dalje može biti utemeljen na principima zajedništva.

Tradicija koja nije muzejska, već živa

Japan nije zemlja koja se odrekla prošlosti zarad budućnosti. Naprotiv, u ovoj neobičnoj zemlji sun a neverovatan i pažljiv način spojene tradicija i moderne inovacije današnjice. Samo što su tragovi prošlosti mnogo više od muzejskih artefakata. Primera radi, u gradu Nari, gde se nalazi jedan od najvećih drvenih hramova na svetu Todaidži, slobodno šetaju jeleni, a istorija ne izgleda “mrtvo”. Ljudi dolaze da bi videli istoriju, ali i da bi se povezali s njom.

Isto važi i za manje gradove poput Kanazave, poznate po očuvanim samurajskim i gejša četvrtima, i Matsumota sa svojom crnom tvrđavom iz 16. veka. Tamo tradicija nije turistički rekvizit, već svakodnevna stvarnost. Ljudi još uvek nose kimono, još uvek obeležavaju praznike kao što su Tanabata i

Obon, još uvek veruju da duhovi predaka nisu mit, već prisutna realnost. Pogledajte više na ovom linku o čudesnim gradovima Japana i hramovima koji fasciniraju svojim ambijentom.

Hrana kao filozofija svakodnevice

U Osaki, koja se često naziva „kuhinjom Japana“, odnos prema hrani otkriva mnogo o duhu naroda. Nećete videti nikoga da jede “usput” ili kako bi utolio glad. Japanci jedu pažljivo, zahvalno i sa svešću o poreklu svakog zalogaja. Ulice Nambae prepune su mirisa, dok se iz malih restorana čuje siktanje takoyakija na ploči ili umirujući zvuk supa koje se krčkaju. U Kjotu, hrana poprima gotovo ceremonijalni oblik, pogotovo kada je u pitanju kaiseki večera, koja se sastoji od više pažljivo osmišljenih tanjira, svaki u skladu sa sezonom. U Hokaidu, u zimskim mesecima se uživa u supama morskih plodova koje greju dušu. Nećemo mnogo pogrešiti ako kažemo da je hrana u Japanu je svakodnevni susret sa prirodom, umetnošću i zahvalnošću.

Narod tišine, pripovedanja i nežnosti

Japan nije samo još jedna država na mapi sveta, već u pravom smislu te reči stanje svesti. Kultura koja ne stavlja akcenat na “ja”, već na “mi”, neguje prisutnost i moć svakog pojedinca vidi u njegovoj suzdržanosti.

Japanci i ne pokušavaju da impresioniraju. Njihova veličina je u jednostavnosti, u mudrosti koja počiva na minimalizmu, a koju često zaboravljamo. Zato posetiti Japan ne znači samo putovanje u drugu zemlju, već otkrivanje drugačijeg načina postojanja. Ne morate obići svaki hram, niti probati svaki japanski specijalitet da biste osetili ono glavno – život može da teče sporije, smirenije i smislenije. U Japanu možemo da naučimo upravo to i da u svakom danu, bez obzira na okolnosti, pronađemo ono što nam daje smisao, odnosno da otkrijemo svoj ikigai. Za jedno putovanje i više nego dovoljno, zar ne?

Fotografije:

https://pixabay.com/photos/reading-tea-teatime-teapot-7807231/

https://pixabay.com/photos/sun-rays-forest-koyasan-temple-fog-7387131/

https://pixabay.com/photos/woman-temple-japan-culture-9178026/